Berberis - otporna biljka za živu ogradu

Zašto berberis može biti dobar izbor za živu ogradu?

Pre 25–30 godina, kada sam obilazio rasadnike u Zapadnoj Evropi, primetio sam da je berberis bio veoma zastupljen kao biljka za žive ograde. Kod nas tada nije bio toliko popularan.

Posebno mi je ostala u sećanju ograda od berberisa jednog kolege iz Valjeva. Tokom leta bila je veoma zanimljiva zbog purpurne boje listova, a mogla je lepo da se oblikuje i održava.

Berberis ima još jednu važnu osobinu – bodlje.

Nisu naročito velike, ali su veoma neprijatne. Zbog toga dobro formirana ograda od berberisa može da bude ozbiljna prepreka za životinje, ali i jasna granica prostora.

Dakle, nije samo ukras. Može istovremeno da ukrasi prostor i da ga zaštiti.

Berberis voli sunce

Berberis je otporna biljka i dobro podnosi različite uslove, ali na suncu njegova boja dolazi mnogo više do izražaja.
Na osunčanom mestu listovi su intenzivnije crveni i purpurni, dok će u senci boja biti nešto bleđa.
Ako imate veliku zelenu površinu i želite da napravite kontrast, berberis je zbog toga veoma zanimljiv izbor.

Kako se sadi berberis za živu ogradu?

Kod formiranja žive ograde važno je napraviti odgovarajući razmak.
Za ovu namenu berberis se može saditi na oko 40 centimetara razmaka, u zavisnosti od vrste i veličine sadnica.
Ali sama sadnja nije dovoljna.

Jedna od najčešćih grešaka koje viđam jeste da ljudi posade biljke i onda ih puste da slobodno rastu.
Berberis će tada brzo dobiti visinu, ali može ostati redak pri dnu. Ako želite gustu ogradu, sa orezivanjem treba početi odmah.

Orezivanje berberisa – ne plašite se makaza

Berberis veoma dobro podnosi orezivanje. Kod mlade biljke cilj nije da što pre dobije visinu, već da se dobro razgrana.
Na jednoj ogradi koju smo pratili biljke su za samo godinu dana značajno napredovale, iako su dva puta orezivane.
Da ih nismo skraćivali, izdanci bi bili mnogo viši, ali bi donji deo ograde ostao ređi.

Zato kod formiranja žive ograde ne treba štedeti makaze.
Kod žive ograde nije najvažnije koliko je biljka porasla, već kako je porasla.
Kada se dobro formira, berberis može veoma lepo da se održava. Orezivanje podstiče grananje i pomaže da ograda ostane gusta.

Zalivanje mladog berberisa

Iako je berberis kasnije prilično otporan, mladim biljkama posle sadnje treba obezbediti dovoljno vode da razviju dobar koren.
Zato i kod otpornih biljaka volim da postavim crevo kap po kap.

Na ogradi koju smo pratili crevo je bilo postavljeno uz biljke tokom prve godine, dok su se razvijale.
To je posebno važno u početku, jer se tada postavlja osnova za naredne godine.

Kap po kap ne zaliva samo biljku. Kap po kap pomaže biljci da napravi dobar koren.

Kako sprečiti korov oko berberisa?

Kod mladih živih ograda korov je jedan od najvećih problema.
Dok su biljke male, korov im uzima vodu i hraniva, a kod berberisa je ručno plevljenje dodatno neprijatno zbog njegovih bodlji.
Zato je mnogo bolje sprečiti korov nego ga stalno uklanjati.

Jedan od načina je da se površina oko biljaka prekrije malčem. On smanjuje nicanje korova, čuva vlagu u zemljištu i postepeno doprinosi boljoj strukturi površinskog sloja zemljišta.

Druga mogućnost je agrotekstil. On se postavlja preko pripremljenog zemljišta i sprečava rast korova, dok voda i vazduh mogu da prolaze do korena biljke. Preko agrotekstila može se postaviti i dekorativni sloj malča ili kamena, pa ograda izgleda urednije.

Kod mladih biljaka ovo je posebno korisno.

Kada sprečimo korov na početku, kasnije imamo mnogo manje posla oko žive ograde.

Koju visinu berberisa izabrati?

To zavisi od vrste i od toga šta želite da postignete.

Standardni berberisi mogu dostići oko metar do metar i dvadeset, dok pojedine vrste i sorte mogu porasti i više.

Postoje i patuljaste forme, poput Atropurpurea Nana, koje ostaju oko pola metra visoke.

Zato o biljci treba razmišljati unapred.

Berberis ne mora biti samo živa ograda

Berberis može biti veoma lep i kao pojedinačan žbun.
Dobro podnosi oblikovanje, može da se formira u kompaktan, zaobljen oblik i svojim purpurnim listovima pravi lep kontrast zelenim biljkama.

Zbog toga ga ne treba posmatrati samo kao biljku za ogradu.
On je ukrasni žbun koji može da ima i veoma praktičnu ulogu.

Kada je pravo vreme za sadnju berberisa?

Rana jesen je veoma dobar period za sadnju živih ograda.
Biljka tada ima dovoljno vremena da se prilagodi novom prostoru i razvije koren pre početka naredne vegetacije.

Ipak, pre same sadnje najvažnije je odabrati biljku koja odgovara vašem prostoru.
To je nešto što stalno ponavljam.

Dobra živa ograda počinje dobrim izborom biljke.

Knjiga „Živa ograda“ – iskustvo sakupljeno na jednom mestu

Godinama dobijam ista pitanja.

Koju biljku izabrati? Kako je posaditi? Koliki razmak napraviti? Kada početi sa orezivanjem? Kako održati ogradu gustom i zdravom?

Upravo zbog tih pitanja nastala je moja nova knjiga „Živa ograda“.

U njoj sam pokušao da na jednom mestu saberem iskustvo koje sam skupljao tokom više od 35 godina rada sa biljkama i živim ogradama.

Želeo sam da to ne bude knjiga koju ćete pročitati jednom i ostaviti na polici, već nešto čemu ćete se vraćati kada budete birali biljke, sadili ogradu ili pokušavali da rešite neki problem.

Jer živa ograda nije samo red biljaka. Ona vremenom postaje deo prostora u kome živimo.
I zato vredi dobro razmisliti pre nego što je posadimo.

Ako mene pitate, počnite od jednog pitanja:

Kako želim da moja ograda izgleda za pet ili deset godina?

Odgovor na to pitanje često će vam pomoći da izaberete pravu biljku već danas.

Dragan R. Sajić

Podeli sa prijateljima