Kad nema prostora, biljka mora da bude pravi izbor

Kada imate veliki prostor, izbor biljaka je lakši. Možete da im ostavite dovoljno mesta da se razvijaju i da svaku biljku postavite tamo gde joj odgovara.

Ovde je situacija drugačija. Žardinjere su relativno uske, oko objekta ima mnogo betona, a od zelenila se očekuje da napravi sasvim drugačiji ambijent.

Zato je kod ovakvih prostora posebno važan izbor biljaka. Nije dovoljno da biljka lepo izgleda kada je posadimo. Moramo da razmišljamo kako će izgledati za nekoliko godina i da li će moći da živi u uslovima koje joj prostor pruža.

To je ono što sam na ovom projektu posebno cenio. Biljke nisu birane samo zbog izgleda, već prema mestu na kome treba da rastu.

Lovor višnja kao zelena zaštita uz ulicu

Na prednjem delu objekta, prema ulici, posađena je lovor višnja.

Ovde ima dosta senke, a žardinjera je dovoljno široka i duboka da biljka može lepo da se razvija. Kada poraste, njeno široko lišće napraviće gustu zelenu masu koja će odvojiti prostor od ulice i pružiti određenu zaštitu od pogleda i prašine.



Još jedna dobra stvar kod lovor višnje jeste to što može da se orezuje. To znači da vremenom možemo da održavamo visinu i oblik koji odgovaraju prostoru.

Volim kada biljka osim što je lepa ima i svoju funkciju. Ovde ona nije samo ukras. Ona treba da napravi zelenu granicu između objekta i ulice.

Bambus za uske prostore i visoku zelenu ogradu

Na bočnoj strani objekta bilo je malo prostora, ali je bila potrebna visina i zaštita od pogleda.

Tu je posađen vrtni bambus iz roda Phyllostachys. To je visoka, zimzelena biljka koja može da napravi veoma lep zeleni zid.

Bambus je jedna od biljaka kod koje ljudi često pogreše. Lep je i brzo pravi efekat, ali mora da se zna kako se ponaša u prostoru.

Kod vrsta koje se šire rizomima potrebno je ograničiti prostor u kome koren može da se razvija. Na ovom objektu je upravo beton oko žardinjera predstavljao granicu, pa je bambus dobio prostor koji mu odgovara.

Kada mu obezbedimo odgovarajuće uslove i kontrolisan prostor, bambus može da bude veoma zahvalan za visoke zelene barijere, posebno tamo gde nema dovoljno mesta za klasičnu široku živu ogradu.

Kada nema mnogo prostora, ne treba odustati od zelenila. Treba pronaći biljku koja ume da iskoristi prostor koji imamo.

Velike biljke daju drugačiji efekat odmah nakon sadnje

Na ovom objektu biljke koje smo sadili prethodno su gajene u saksijama i formirane tako da već imaju određenu veličinu i izgled. To je velika prednost kada želimo da uređen prostor odmah izgleda završeno.

Lovor višnje koje su posađene već su bile velike, formirane biljke sa mnogo grana. Njihovom sadnjom prostor je odmah dobio zelenu masu i jasnu formu, bez višegodišnjeg čekanja da se žbun tek razvije.

Prilikom sadnje vodimo računa i o tome da biljka posle presađivanja dobije dobar početak. Koristi se odgovarajući supstrat, a oko korenovog sistema dodajemo i Agroblen đubrivo, koje obezbeđuje biljci hraniva tokom 5-6 meseci. To je posebno važno u periodu nakon sadnje, kada biljka treba da se dobro ukoreni i nastavi za razvojem. 

Isto važi i za velike primerke drugih biljaka. U urbanom prostoru, gde je svaki detalj vidljiv i gde se očekuje da objekat odmah izgleda uređeno, ovakav način sadnje ima mnogo smisla.


Magnolija kao veliki zeleni akcenat

Jedan od upečatljivijih primeraka na ovom objektu je magnolija grandiflora.

Velika biljka zahteva i ozbiljnu pripremu. Kada imamo primerak koji je visok više metara, nije dovoljno samo iskopati rupu i posaditi ga.

Velike biljke moraju biti dobro učvršćene. Ova magnolija je ankerisana tako da vetar ne može da pomera busen i da ugrozi tek posađenu biljku.

To je deo posla koji se možda ne vidi kada se sve završi, ali je veoma važan. Kod velikih biljaka ne smemo da razmišljamo samo o tome kako izgledaju prvog dana. Moramo da razmišljamo i o tome kako će se primiti i šta će se dešavati kada naiđe prvi jači vetar.

Bršljan koji će vremenom pretvoriti zid u zelenilo

Na jednom od zidova posađen je bršljan.

On još nije završio svoj posao. Postavljene su sajle koje mu daju oslonac i usmeravaju ga da se širi levo i desno po zidu.

Ovde je potrebno malo strpljenja. Za razliku od velikih biljaka koje daju efekat odmah, bršljanu treba vreme da pokrije celu površinu.

Ali upravo zato volim biljke penjačice. Zid koji je danas prazan za nekoliko godina može da bude potpuno zelen.

Lonicera i cotoneaster tamo gde travnjak nije praktičan

Nisu svi delovi prostora pogodni za travnjak.

Na mestima gde nema uslova za košenje i redovno održavanje travne površine, posađene su lonicera i cotoneaster. One će vremenom popuniti prostor i napraviti nisku, zelenu površinu.

Lonicera je biljka koju sve češće viđam u ovakvim projektima. Zimzelena je, dobro podnosi orezivanje i može dugo da se održava na određenoj visini.

Imam primere ograda koje su više od dvadeset godina održavane nisko, na svega nekoliko desetina centimetara. Upravo je to jedna od vrednosti ove biljke.

Ranije se za ovakve namene često koristio šimšir. Međutim, iskustvo nam je pokazalo koliko problema šimšir može da ima sa bolestima i štetočinama. Zato danas treba razmišljati i o drugim biljkama koje mogu da daju sličan efekat, a zahtevaju manje problema u održavanju.

Geotekstil i kamen kao završni sloj

Kada završimo sadnju, posao sa biljkama nije jedino što određuje izgled prostora.
Na pojedinim površinama postavljen je geotekstil, a preko njega kamen. Geotekstil ovde ima važnu ulogu jer odvaja kamen od podloge i pomaže da se smanji pojavljivanje korova, dok istovremeno propušta vodu.

Završni sloj kamena daje prostoru uredan izgled i povezuje različite delove zelenila.

Kod ovakvih projekata i ti detalji imaju svoju ulogu. Cilj je da kada se sve završi, ne gledate pojedinačno biljku, kamen ili žardinjeru, već da sve zajedno deluje kao jedna celina.

Automatsko navodnjavanje za zelenilo koje treba da traje

Sve žardinjere i zeleni delovi ovog prostora obuhvaćeni su sistemom za automatsko zalivanje.

To je posebno važno u prostoru koji je okružen betonom i koji se tokom leta veoma brzo zagreva.

Ljudi često pomisle da će nekoliko puta ručno zaliti biljke i da je to dovoljno. Na početku možda i jeste, ali kada imate veliki broj biljaka, visoke temperature i prostor koji treba održavati tokom cele sezone, redovnost postaje mnogo važnija.

Kap po kap zalivanje omogućava da voda stigne tamo gde je biljci najpotrebnija – u zonu korena.

I ono što uvek volim da kažem, nije dovoljno posaditi dobru biljku. Moramo joj obezbediti uslove da ta biljka može godinama da ostane dobra.


* Kako je izgledala sadnja na terenu, možete videti i u našem videu.

Tepih travnjak menja prostor za nekoliko dana

Jedan od poslednjih detalja bio je tepih travnjak.

Kod setve travnjaka potrebno je vreme da seme nikne, da se površina popuni i da dobije izgled prave travne površine. Tepih travnjak daje drugačiji rezultat – zelena površina se dobija praktično odmah.

Kada se uz njega dodaju velike biljke, kamen, žardinjere i zeleni zidovi, promena prostora postaje veoma očigledna.

Ono što je nekoliko dana ranije bilo pretežno beton i građevinski prostor, sada počinje da liči na mesto u kome ljudi mogu da borave.

Urbano ozelenjavanje koje ima smisla

Kada se dobar projekat sprovede kako treba, rezultat se vidi odmah, a pravi efekat dolazi vremenom.

Ovaj prostor je za samo nekoliko dana dobio potpuno drugačiji karakter. Biljke su ga učinile zelenijim, prijatnijim i toplijim za ljude koji će u njemu boraviti.

Posle mnogo godina rada, upravo to mi je najvažnije kod svakog ozelenjavanja: da biljke ne budu samo posađene, već da zaista imaju svoje mesto i razlog zbog kog su tu.

Dobra sadnja ne završava posao. Ona tek počinje priču.

Dragan R. Sajić

*NOVO* Počela je predprodaja moje nove knjige "Živa ograda". Obezbedite svoj primerak po promotivnoj ceni.





«
Pogledajte sledeću vest

Podeli sa prijateljima