Uređenje dvorišta iz ugla pejzažnog arhitekte

Prvo pogledajte kakve uslove imate

Pre nego što kupite biljke, pogledajte koliko sunca ima deo dvorišta koji želite da ozelenite. To je jedan od prvih podataka koji treba da utiče na izbor biljaka.

Ako određeni prostor ima manje od pet sati sunca tokom dana, možemo ga smatrati senovitom pozicijom. Ako ima više od pet, odnosno oko šest ili sedam sati, govorimo o sunčanoj poziciji.

To je jednostavna stvar koju možete da uradite sami. Posmatrajte prostor tokom dana i odredite koliko je dugo direktno osunčan. Tek onda birajte biljke koje odgovaraju tim uslovima.

U dvorištu koje trenutno uređujemo imali smo dosta sunčanih površina, pa smo za njih birali biljke kojima takvi uslovi odgovaraju – između ostalog lavandu, ruzmarin i smilje.

Odredite šta želite da naglasite

U ovom dvorištu centralno mesto zauzimaju dve stare masline. One su već same po sebi veoma upečatljive, pa nije bilo potrebe da ih okružimo velikim brojem biljaka koje bi im konkurisale.



Oko njih smo zato koristili niže biljke i pokrivače tla, poput seduma. Na taj način površina oko stabla nije ostala prazna, ali je maslina i dalje glavni akcenat.

Isto možete primeniti i kod drugih većih biljaka ili stabala u svom dvorištu. Ako imate biljku koju želite posebno da istaknete, oko nje birajte niže vrste koje će popuniti prostor, a neće je vizuelno prekriti.

Bordure mogu da odvoje različite delove dvorišta

Bordura ne mora da bude samo dekoracija. Može da ima i vrlo praktičnu ulogu.

Na ovom terenu napravili smo borduru između prostora za prolaz i budućeg travnjaka. Njena visina će vremenom biti oko jednog metra, a po potrebi može da se orezuje.

Na drugom delu dvorišta koristili smo borduru od ruzmarina i smilja, dok smo uz parking postavili lonicеру kako bismo napravili fizičku i vizuelnu barijeru.

Kada planirate svoje dvorište, razmislite gde želite jasnu granicu između travnjaka, staze, parkinga ili druge površine. Biljke mogu da posluže upravo za to.

Ne morate imati mnogo boja da bi dvorište bilo zanimljivo

Želja vlasnika ovog dvorišta bila je da nema mnogo boja i da se ne koriste četinari. Zbog toga smo se uglavnom držali zelene i bele, uz nekoliko roze i žutih cvetnih perena.

To je dobar primer da uređeno dvorište ne mora da bude prepuno različitih boja. Ako imate ograničenu paletu boja, možete više pažnje posvetiti obliku biljaka, njihovoj visini, teksturi i vremenu cvetanja.

Ovde smo, na primer, kombinovali zelene biljke, lavandu, ruzmarin, smilje, veroniku, ehinaceu i ukrasne trave.

Kombinujte biljke različite visine

Kada sadite veću površinu, nemojte sve biljke stavljati u istu visinu.

Niže biljke mogu da popune prednji deo i prekriju zemlju, srednje da popune centralni deo, dok više biljke mogu da formiraju borduru ili zaklon.

U ovom dvorištu smo oko maslina koristili niže biljke, dok smo po ivicama zelenih površina dodali cvetne perene i ukrasne trave.

Na taj način prostor dobija slojevitost, a svaka biljka ima svoje mesto.

Sistem kap po kap olakšava zalivanje

Kada imamo veći broj biljaka, ručno zalivanje može da bude zahtevno. Zato smo sve zelene površine na ovom projektu povezali na sistem kap po kap.

Za početak su vam potrebni izvor vode i dovoljan pritisak vode.

Jedna od čestih nedoumica jeste da li svaka kapaljka mora da bude postavljena tačno uz biljku. Ne mora.

Voda se kroz zemljište širi kapilarno, pa je važno da crevom pokrijete površinu na kojoj se nalaze biljke. Na ovakvim zelenim površinama crevo se postavlja spiralno između biljaka kako bi zalivanje bilo ravnomerno raspoređeno.

Za pričvršćivanje creva koriste se držači. Crevo se ubaci u držač, a zatim se držač postavi u zemlju. Ako je zemlja dobro pripremljena, dovoljno je da se to uradi i rukom.

Graničnik pravi jasnu granicu između površina

Još jedna stvar koju smo koristili na ovom terenu jeste plastični graničnik.

Njegova uloga je jednostavna – da razdvoji različite površine i zadrži jasnu liniju između njih.

Na primer, ako sa jedne strane imate travnjak, a sa druge malčiranu površinu sa biljkama, graničnik sprečava njihovo mešanje i olakšava održavanje.

To se posebno vidi kada se travnjak zasnuje. Umesto nejasne granice između trave i malča, dobijate urednu liniju koju je jednostavnije održavati.

Malč nije samo dekoracija

Malč se često posmatra samo kao završni sloj koji lepo izgleda, ali ima i praktičnu funkciju.



Pomaže u zadržavanju dodatne vlage u zemljištu i otežava brzo širenje trave i korova po površini. Istovremeno, površina izgleda urednije i završeno.

Zato malč možete koristiti na gredicama i bordurama, posebno tamo gde želite da jasno odvojite posađene biljke od travnjaka ili drugih površina.

Da uređujem vaše dvorište, od ovoga bih počela

Kada bih trebalo da uredim vaše dvorište, ne bih prvo birala biljke. Prvo bih pogledala prostor – gde ima sunca, kuda se prolazi, šta želite da istaknete, a šta da zaklonite i kako ćete zalivati biljke.

Tek kada se to odredi, birala bih biljke koje tim uslovima odgovaraju i povezala ih u celinu.

Zato, pre nego što sledeći put krenete u kupovinu biljaka, zastanite i pogledajte svoje dvorište. Dobro osmislite šta želite da postignete, pa tek onda krenite u sadnju. Nekoliko dobrih odluka na početku može mnogo da promeni izgled i održavanje celog prostora.

Cvetni pozdrav!

Isidora Rašić

diplomirani inženjer pejzažne arhitekture i hortikulture

Podeli sa prijateljima