Kontakt i poziv za posetu je stigao otkucan na ćiriličnoj pisaćoj mašini sa pečatom i potpisom ekonoma g-dina Zorana Vasića. U tri pasusa je opisao njihov trud oko uređenja i nagrada koje je njihova škola dobila i želje da unaprede dalje održavanje i izgled.
Iz svake reči i čitavog izgleda poziva zračila je jaka želja da se sretnemo i tražio sam vreme u svom, sada u sezoni “zgusnutom” kalendaru, da budem njihov gost.
Kako naši stari kažu “Kad se hoće nađe se način a kada se neće nađe se izgovor”
To prepodne kada sam tražio ulaz u zgradu Bogoslovije Svetog Save podsetio sam se svoga školovanja koji je bio vezan za taj deo Karaburme i vremena koje sam tu provodio. Bogoslovija mi je ostala zapamćena po karakterističnoj fasadi ali dvorište mi nije ostalo posebno zapaženo.
Sada su se vremena promenila i putokaz do pravog ulaza upravo je bila uredno održavana živa ograda i ne veliko ali uredno i sa ljubavlju održavano dvorište.
Ekonom kao pravi domaćin sačekao me je u radnoj atmosferi u zelenilu predulaza. Kao da se već dugo znamo i sarađujemo. On me zna preko Youtube kanala Cvetni pozdrav a ja, verovatno, što nas spaja ista ljubav prema biljkama kao da ga već dugo poznajem.
Lako smo se razumeli da prvo prođemo po dvorištu pa ona uđemo i sednemo u njegovu kancelariju.
Ulaz je pored samog kružnog toka koji je jako prometan tako da živa ograda koja mi je posebno privukla pažnju odlično deli prostor i daje celinu dvorištu.
Iskren da budem, do sada sam ligustrum smatrao kao živom ogradom iz prošlosti ali ovde ona je imala neku posebnu lepotu. U decenijama iza nas to je bila živa ograda koja je dominirala. Jako otporna i izdržljiva našla je svoju široku primenu posebno u gradskim sredinama i javnim površinama.
Vešte i vredne Zoranove ruke su ovu ogradu rezale na poseban način i to joj je upravo dalo poseban i lep izgled. Vidite na slici ispod kako ograda ima ravnomerna ulegnuća, ako tako mogu da kažem. Zanimljiva je priča šta imitiraju i kako su nastala.
U delu dvorišta gde nije sađena ograda postoje metalni stubići i jak metalni lanac koji se kači od stuba do stuba. Od je upravo bio ideja vodilja kako će Zoran rezati živu ogradu u nastavku. Počeo je da orezivanjem imitira lanac i tako da od ligustruma imamo stubove i ogradu koja ima lukove koj imitiraju oblik lanca.
To u prirodi izgleda odlično
Daje živost čitavoj ogradi i zato mi nije delovala uobičajena i nekako neprimetna. Pored toga vidi se da je prihranjuje i neguje zato ima tako gustu fomu i lepu boju. Uredno i često je reže električnim makazama i vidi se da se u tome baš izveštio.
Pored kedrova i breza koje su po mom mišljenju i preblizu posađene našlo se mesta i za ruže, perene, cvetnice čak i banane. Banane traže dosta pažnje i zaštite ali ima ko da im pruži.
Ružičnjak se vidi da je sadio neko ko ima iskustva a to mi je i domaćin potvrdio. Ivan iz rasadnika braće Topalović je birao sortiment.
Ono što sam i predložio domaćinu da tako lep ružičnjak još više dođe do izražaja i da ga lakše održavaju treba oivičiti kvalitetnim graničnicima za travu i tu površinu pokriti malčem.
Lako će se kositi travnjak a sam ružičnjka će biti uredan i neće nicati trava između biljaka.
Vidim da im ona sada prestavlja problem u održavanju i teško je između razgranatih bodljikavih grana okopavati ili pleviti korov. To bi malč sprečio i dao kontrast rascvetalim ružama. Graničnik će praviti jasnu liniju razdvajanja između malča i trave.
U zadnjem delu dvorišta sklonjeno od očiju prolaznika se nalazi pravo malo klijalište gde Zoran gaji mnogo vrsta biljaka. Vidi se ta ljubav prema biljkama i o svakoj semenki koja je nikla ima neka priča i pozadina.
Pored četinara tu su ukrasna šiblja, trajnice, aromatične biljke čak i maklura koju uspešno gaji iz semena. Znam koliko pažnje zahteva održavanje svih zelenih površina i ovih biljaka tako da to samo neko ko baš voli može tako istrajno raditi.
Nakon obilaska dvorišta i pregleda onoga što nameravaju u budućnosti raditi ulazimo u zgradu da pijemo kafu. Ali ne običnu kafu.
Prvo primetim urednost i red u hodnicima i svakom kutku prostora. Tople reči dobrodošlice od svakoga sa kim se susretnemo u prolazu. Od tetkice, profesora do učenika, to nisam mogao da ne primetim.
Bogata i vredna istorija same škole se ne da kratko opisati zato ostavljam link do stranice sajta škole koja će mnoge iznenaditi retkim fotografijama i istoriskim podacima.
Škola i njen ekonom su dobili vredno priznanje I mesto u kategoriji Najleše uređeno školsko dvorište u akciji “Za zeleniji Beograd”
Ono što ja smatram neuporedivo vrednijim je ono što je Zoran preneo učenicima Bogoslovije. Kako se odnosi i neguje zelenilo i biljke koje se nalaze u njihovom okruženju.
To seme koje je posejao će biti rasadnik pravih vrednosti i ti mladi ljudi će kroz ceo život nositi.
I na samom kraju da pomenem kafu i po čemu je bila posebna.
Zapamtio sam to vreme kada se pre kafe služilo slatko. To je bio znak dobrodošlice. Domaćinska kuća se i po tome poznavala.
I sada sam uz kafu dobio slatko i vodu. Morao sam da slikam i podelim sa vama.
Svom dragom domaćinu želim puno zdravlja i daljih uspešnih “zelenih poduhvata”. Kolektivu škole da nastave da mlade ljude uče pravim vrednostima i dosledno nose ime čoveka koji je svojim primerom svedočio kako treba živeti.
Cvetni pozdrav i svako dobro
Dragan R. Sajić
Podeli sa prijateljima
