Čak 40% studenata hortikulture želi sopstveni posao: šta nam anketa otkriva o budućnosti struke?

Posebno nas je obradovalo kada smo čuli da veliki broj studenata prati sadržaje koje godinama objavljujemo kroz "Cvetni pozdrav", kao i video sadržaje koje priprema Isidora. To nam je još jedna potvrda da iskustva sa terena, praktični saveti i iskren razgovor o biljkama i dvorištima imaju svoju publiku među mladim ljudima koji tek ulaze u struku.

Kao znak zahvalnosti za učešće u anketi, nasumično smo odabrali tri studenta koji su osvojila poklone. Dvoje njih dobilo je knjige “Moje dvorište” i “Cvetni pozdrav”, dok je jedan učesnik osvojio i poseban Blagodar poklon. 
Blagodar je nastao iz želje da se znanje, iskustvo i ljubav prema prirodi prenose dalje, što je ujedno bila i jedna od glavnih poruka ovog susreta. 

Analiza odgovora pokazala je da budućnost hortikulture ne zavisi samo od biljaka, već i od mladih ljudi koji će sutra projektovati, proizvoditi, edukovati i stvarati zelenije okruženje za sve nas.

Ljubav prema prirodi i dalje je glavni razlog za izbor hortikulture

Na pitanje šta ih je privuklo hortikulturi, najveći broj studenata naveo je ljubav prema prirodi.
Pored toga, značajan broj odgovora odnosio se na interesovanje za biljke, zaštitu životne sredine i porodičnu tradiciju.
Njihova motivacija uglavnom proizlazi iz ličnog interesovanja i želje da rade posao koji ima direktnu vezu sa prirodom.
Zato i ne iznenađuje što se priroda i biljke izdvajaju kao osnovni razlog njihovog izbora ove struke.

Pejzažna arhitektura najprivlačnija mladima

Kada je reč o oblastima u kojima žele da grade karijeru, ubedljivo najviše studenata vidi svoju budućnost u projektovanju i pejzažnoj arhitekturi.
Mnogo manje ispitanika opredelilo se za proizvodnju biljaka, održavanje zelenila, nauku ili marketing i edukaciju.
To potvrđuje trend koji poslednjih godina primećujemo i na tržištu.
Sve više mladih želi da učestvuje u kreiranju prostora, oblikovanju zelenih površina i projektovanju vrtova, parkova i urbanih celina.

Gde studenti hortikulture vide sebe za deset godina? 

Jedan od najzanimljivijih odgovora odnosi se na pitanje gde vide sebe za deset godina. Rezultati pokazuju da veliki broj studenata želi da pokrene sopstveni posao. Manji broj ispitanika vidi sebe u privatnim kompanijama, na fakultetu ili u inostranstvu.

To govori o izraženom preduzetničkom duhu među mladim stručnjacima.
Za mnoge hortikultura nije samo zanimanje već i prilika za stvaranje sopstvenog brenda, firme ili vrtnog centra.

Kako zamišljaju uspešnu karijeru?

Kada su opisivali šta bi za njih predstavljalo profesionalni uspeh, odgovori su bili veoma slični. Najčešće su spominjani:

Profesionalni cilj	Učestalost
Projektovanje i uređenje prostora	Veoma često
Otvaranje vrtnog centra	Često
Edukacija i rad sa ljudima	Umereno
Proizvodnja biljaka	Umereno
Online prodaja biljaka	Ređe

Ovakvi rezultati pokazuju da studenti ne razmišljaju samo o zaposlenju.
Mnogi već sada razmišljaju o tome kako da jednog dana samostalno razvijaju projekte i posluju na tržištu.

Koje oblasti vide kao najperspektivnije? 

Najviše glasova dobilo je urbano zelenilo.
Odmah iza njega nalaze se:

• ekološki projekti
• ozelenjavanje poslovnih prostora
• proizvodnja biljaka

Ovakvi odgovori nisu iznenađenje.
Gradovi postaju sve topliji, potrebe za zelenim površinama rastu, a kompanije sve više ulažu u uređenje radnog okruženja.
Studenti očigledno prepoznaju te promene.

Mladi žele da uče i prate trendove 

Možda je najzanimljiviji podatak da velika većina ispitanika prati stručne sadržaje o hortikulturi svakodnevno ili nekoliko puta nedeljno.
To pokazuje da postoji generacija mladih ljudi koja želi da uči, prati trendove i razvija svoje znanje i van fakulteta.
U vremenu kada se često govori o nedostatku kadrova i odlasku mladih, ovakvi rezultati ulivaju optimizam.

Budućnost hortikulture pripada novoj generaciji stručnjaka

Ako bismo jednom rečenicom morali da opišemo rezultate ove ankete, ona bi glasila:

Nova generacija stručnjaka ne vidi hortikulturu kao hobi, već kao ozbiljnu profesiju sa mnogo prostora za razvoj.

Studenti danas razmišljaju o projektovanju, preduzetništvu, urbanom zelenilu i održivim rešenjima.
To su upravo oblasti koje će u narednim godinama oblikovati izgled naših gradova, dvorišta i javnih prostora.
Zato je možda najvažniji zaključak da budućnost hortikulture neće zavisiti samo od biljaka.
Zavisiće od ljudi koji danas sede u studentskim klupama, a sutra će projektovati, proizvoditi, edukovati i stvarati zelenije okruženje za sve nas.

Podeli sa prijateljima