Gde saditi četinare
Iako se četinari često smatraju za biljke opšte namene oni ipak imaju neke posebne potrebe. Najvažnija je da nikada ne budu postavljene na suviše istaknuto mesto iz dva razloga. Prvo, njihove iglice se lako oštećuju sušenjem zimskim ili vrelim letnjim vetrovima i drugo često pate od sunčanih opekotina ako su uzastopno izložene jakom zimskom suncu tokom dana, pa temperatura naglo padne dosta ispod nule tokom noći. Ako želite da vam četinari budu zelena ograda prema putu, dobro pazite da budu dovoljno udaljeni od puta koji se zimi štiti sa solju. U tom slučaju bolje koristite neko zimzeleno žbunje
Većina četinara obožava sunce ili vrlo blagu senku. Čak i oni koji koji tolerišu senku imaju snažnije izbojke ako imaju viće svetla. Posebno je važno da kod četinara uspravnog rasta ne dođe do zasenjivanja njihove osnove, kada će oni izgubiti svoje donje iglice i grančice i postatil nezgrapni. Za razliku od listopadnih žbunova, četinari nemaju tako izražene spavajuće pupoljke, tako da je jedino rešenje, kako bi prikrili nastalu štetu, posaditi novu biljku u njenom podnožju.
Potrebe za zemljištem su različite, ali većina četinara zahteva dobro ocedito zemljište, a neki izvanredno podnose sušu. Iako većina četinara voli blago kisela zemljišta, klekama i nekim borovima više odgovara neutralna ili blago alkalna sredina, mada podnose i umereno kisela zemljišta.
Najbolje vreme za sadnju četinara
Sadnju je najbolje obaviti u rano proleće ili ranu jesen kada je vreme još dovoljno toplo, jer su im žile uvek ozbiljno povređene tokom vađenja, te im je neophodan jedan mesec bez suve vrućine ili jake hladnoće da bi pokrenule nove mlade žilice. U slučaju ozbiljnijeg oštećenja korenovog sistema orošavati biljke vodom ili blagom hranom ali samo ujutro sa temperiranom vodom.
Biljke gajene u saksijama kod kojih je korenov sistem netaknut se mogu saditi u svako doba godine ako zemlja nije zamrznuta. Ipak treba izbegavati kasnu jesen u hladnijim krajevima zemlje. Često se dešava da su zbog ograničenog prostora u saksiji žile smotane u krug. Prilikom sadnje ih obavezno što više ispraviti. Dodati 15 cm zemlje nagaziti, dobro zaliti pa ponoviti to još jednom sa novim slojem zemlje.
Ako je korenova bala umotana, odrešiti je. Pritom obratiti pažnju da se to obavi tako da se dodatno ne oštećuje korenov sistem, posebno ako bala nije kompaktna. Najbolje je biljku postaviti u pripremljenu rupu i tek kada je izvršeno sve potrebno podešavanje položaja sadnice, ukloniti jutu jer njena razgradnja može da traje godinama.
Praksa zasađivanja je u poslednje vreme doživela radikalne promene. Sadašnje preporuke stručnjaka su da se više ne kopa rupa dublja od korenove bale već da ona mora biti tri puta šira od nje. Takođe ne treba preterivati sa dodavanjem humusa. Kada je zemlja rastresita oko stabla umesto u dubini, biljka će širiti koren u svim pravcima, kao što to radi u divljini, stvarajući tako veću otpornost prema suši i ostalim stresovima. Na kraju oko osnove biljke postaviti pogodan bedem od iskopane zemlje koji će prikupljati vodu koja se sliva i tako obezbediti još malo dodatne vlage tokom kritične prve godine nakon sadnje. Sem toga se preporučuje i mulčiranje.
Kako negovati
Tokom prve godine nakon sadnje redovno zalivati biljku, ali samo ako je zemlja skoro sasvim suva. Uvek zalivaj obilato, jer plitko zalivanje može više štetiti nego koristiti. Sledećih godina zalivati samo tokom veoma ozbiljnih suša. Pored toga zaliti biljku obilato i u kasnu jesen ako nije bilo dovoljno kiše pre snega, jer pošto se iglice ne odbacuju, transpiracija se odvija i tokom zime. Za razliku od širokolisnih biljaka četinari ne pokazuju da im nedostaje voda jer ne mogu da venu. Jedini simptom stresa od suše je vidljiv kada biljka već počinje da umire odbacujući iglice jednu po jednu… i čak i tada treba da prođu meseci dok njena smrt ne postane vidljiva.
Mnogi ljudi greše previše hraneći svoje četinare, što dovodi do obilnog ali slabašnog rasta, što će izazvati oštećenja tokom kritičnih zimskih meseci ili ozbiljnih letnjih suša. Jednom godišnje treba dodati malo đubriva koje se sporo razlaže a bogato je fosforom ali sa malo azota. Većina četinara se sasvim lepo oporavlja od zimskih oštećenja i bez naše pomoći.
Kako formirati i orezivati četinare
Jedna od grešaka koje pravimo pri uzgoju četinara je što prosto zaboravimo na njih, te oni narastu ili se prošire previše i tada je kasno za elegantnu popravku. Tada ih je nemoguće orezati a da i dalje deluju atraktivno. Iako su, četinari koji se koriste u vrtu, ili bi bar trebalo da budu, spororastući, potrebno ih je stalno osmatrati i blagovremeno predviđati njihov rast.
Oni koji se koriste za ograde se mogu orezati krajem proleća a tuje i tise koje nastavljaju da rastu i tokom leta, radi lepog izgleda se mogu još jednom ošišati i krajem leta. Patuljaste smrče, jele i borovi se mogu formirati uklanjajući do dve trećine novog prirasta krajem proleća. Suviše naraslim klekama, da bi ostale pod kontrolom se mogu s vremena na vreme ukloniti starije grane, skraćivanjem do zdrave mlade zamene, takođe krajem proleća. Kasnije orezivanje može da oteža zarastanje rana i da nepotrebno stimuliše novi rast. Treba posebno paziti kod orezivanja svih četinara koje imaju jedan vrh (borovi, jele ili smrče), da se orezuje samo prirast iz tekuće godine jer one nemaju spavajuće pupoljke na starijim granama, pa će tako ostati ružne rupe., koje je kasnije praktično nemoguće zakrpiti.
Kako zimi zaštititi četinare
Pretpostavljamo da su odabrani četinari koji izdržavaju uobičajene i očekivane zimske uslove, i da nisu direktno izloženi hladnim zimskim vetrovima. Oblačenje biljaka u prikladnu zimsku odeću, što se nažalost može sve češće sresti, je samo pravljenje jako ružne slike u vašem vrtu.
Biljke sa uspravnim a gustim rastom se moraju zaštititi od težine snega koji ih može saviti a ponekad i slomiti. Najbolje je iza nje diskretno postaviti drveni podupirač, ali ne suviše blizu da se ne ošteti koren, za koji se biljka veže. Ako se ovo pažljivo uradi imaćemo tokom zime biljku koja je i zaštićena i lepo izgleda.
Sem toga, ukoliko je prostor oko biljke okopavan, obavezno u kasnu jesen postaviti oko 10 cm malča, najbolje od grana orezanih četinara, koji će korenu skratiti hladan period zime, a dodatno ga očuvati od velikih i naglih temperaturnih promena tokom zime, kada se zemlja otapa tokom sunčanih dana i ponovo zamrzava preko jako hladnih noći, što dovodi do nepotrebnih stresova i oštećuje za zimu toliko dragocene sitne žilice na korenovom sistemu.
Po mnogima najlepši četinar Evrope Pančićeva omorika
Zone izdržljivosti
se koriste za definisanje izdržljivosti biljaka na minimalne temperature i predstavljaju geografska područja u kojima vladaju određene minimalne temperature bitne za rast biljaka. Određuju se kao srednja vrednost minimalnih temperatura u tom području. Tako ako su u poslednjih 5 godina minimalne temperature bile −14 °C, −12 °C, −8 °C, −16 °C, i −13 °C, srednja vrednost je −12.6 °C, što prema ovom dijagramu odgovara zoni 7.
Naučite rečnik biljaka
alba – bela
argentea -srebrnasta
atrovirens -tamnozelena
aurea – zlatasta
baccatus – sa bobicama
communis – običan, prost
fastigata – stubast
filifera – končasta, otrcana
glauca . plava
globosa . loptasta
grandis – džinovski
heterophylla – sa različitim listovima
hibernica – iz Irske
lutea – žuta
marginata – oivičena
nanus – patuljast
obtusa – tup
pendula – viseća, žalosna
pisifer – kao grašak
plicatus – nafaltano
plumosus – kao feder
procumbens – ravno položeno
sabina – kao metla
squamata – pokriven krljuštima
variegata – šaren
Tako ako naučite ove čarobne reči, lakše ćete razumeti kataloge četinara. Odmah iz naziva može da se shvati kako izgleda biljka čiji naziv imate. Naprimer: Taxus baccata “Fastigata Aurea” odmah se prepoznaje kao: stubasta tisa koja ima zlatastu ivicu , ili Juniperus pisifera “Filifera aurea” kao kleku koja ima zlataste končaste grane. |
Priredio: Sava P.
Podeli sa prijateljima