Vremenska prognoza sadnje
Prvo, gomolji su vrlo osetljivi na mraz zbog čega je važno saditi ih u pravom trenutku – ne mnogo rano da ne izmrznu, ali ni prekasno jer će onda sezona cvetanja biti kraća. Kako više klasična podela na godišnja doba i proklamovane radove po mesecima praktično ništa ne znači, umesto toga se ja pridržavam nekoliko osnovnih pravila, koja doduše nemaju naučno utemeljenje, ali, što se mene tiče, "rade posao". Elem, najpre sačekam da prođe prva polovina aprila, a onda sledi mambo-džambo prognoza. Prva se sastoji u tome da posmatram dud ili visteriju, pa kad ovo drvo olista, a glicinija okači svoje cvetne grozdove, prelazim na fazu 2, a to je sedenje na travi. Ukoliko nakon desetak minuta kontakta sa zemljom ne utrne donji deo leđa, to je znak da se tlo dovoljno zagrejalo i da se i osetljive biljke, kao što je georgina, mogu bez straha posaditi u vrt.
Rehidriranje gomolja
Drugo, po vađenju iz kesica u kojima su stajali cele zime tubere je potrebno rehidrirati u sudu sa mlakom vodom, jer će tih par sati upijanja tečnosti znatno ubrzati oživljavanje i rast nadzemnog dela biljke. Kada od vode nabubre, sade se u rastresitu zemlju, obogaćenu mešavinom komposta i humusa. Vrlo je važno ovim biljkama obezbediti kvalitetan supstrat jer od toga zavisi hoće li dalije neumorno cvetati sve do prvih mrazeva ili će se sve završiti sa par skromnih izdanaka.
Sadnja
Sledeće na šta treba obratiti pažnju je slika i ono što piše na pakovanju, a to je, obično grafički prikazana, visina u piku. Baš kao što postoje neka modna pravila kada je haute couture u pitanju, tako postoje i neka nepisana pravila kada je tema cvetni fashion design. Između ostalog, pažnja se obraća na boju pa se pri sadnji grupišu one vrste ili varijeteti istih ili sličnih boja na ton karti. Pored toga, treba imati na umu i, gore pomenutu, visinu biljke jer, između ostalog, gabarit dalija varira od 70 cm pa sve do 2 m i bilo bi neoprostivo da neki džin sa oznakom XXL na kesici maskira divotnu pom pom minijaturu.
Nakon što se konačno posade na mesto koje prima najviše sunca u toku dana (jer su ovo biljke dugog dana što znači da im treba mnogo sunčanih sati da bi cvetale) i na minimalno rastojanje od 50 cm, georgine treba dobro zaliti, a na dalje tempo i intenzitet zalivanja pojačavati kako biljke budu rasle...
Uticaj mrtvih glava (deadhead) na cvetanje
Ove biljke ne cvetaju odmah, već se najpre pojavljuje snažna lisna masa, a nakon dva do tri meseca kreće cvetanje. A kada počnu, ovi cvetovi se smenjuju kao manekeni na modnoj pisti s tim što fashion week traje sve do prvih mrazeva... Kako u svemu postoji ono "ali", tako je i ovde neophodno ispuniti jedan uslov da bi se turnusi cvetanja smenjivali neprekidno, a to je neophodnost naše asistencije koja se sastoji u redovnom uklanjanju precvetalih delova, tzv. mrtvih glavica. To je krajnje jednostavno ukoliko se prethodno izveštimo u razlikovanju pupoljaka od mrtvih glavica. Osnovna distinkcija je u tome što su pupoljci potpuno okrugli i izgledaju kao loptice, a precvetale stabljike su blago izdužene i podsećaju na šišarkice.
Dalija kao hrana
Mada se na prvi pogled nikada ne bi reklo, u početku je georgina gajena, tačnije svrstavana u kategoriju sa drugim vrstama povrća i isključivo korišćena za jelo. Reč je o njenom jestivom podzemnom delu, gomolju koji liči na krompir, a sličnog su i ukusa. U Meksiku, tuber dalije spada u tradicionalne vrste hrane, a kako je u pitanju razvijena grana prehrambene industrije, u prodaji se može naći i tzv. dacopa, slatki sirup, odnosno ekstrakt gomolja dalije koji služi za aromatizovanje mlečnih proizvoda.
Druga zanimljivost vezana za ovu biljku, a opet u vezi sa hranom je da je, pre otkrića insulina, dijabetičarima davan tzv. insulinski šećer koji je, pogađate, dobijan upravo iz korena dalije.
Osim tubera, jestive su i latice, ali njihov ukus nije nešto zbog čega bismo obrstili celu biljku, već se pre svega latice sporadično dodaju svežim salatama više zbog vizuelnog nego gustativnog uživanja.
Osim kao izvor zhrane, ova biljka može poslužiti i da napoji žedne. Baš kao i kaktusi, mnoge georgine su u Južnoj Americi spasile putnike koji su doživeli neki peh i to tako što su uspravne i cevaste stabljike pravi rezervoari u kojima je uskladištena velika količina vode. Baš ta činjenica predstavlja razlog zbog kog dalije prve stradaju pri niskoj temperaturi.
Prva pomoć
Tokom letnjih meseci veliki deo dana provodimo na otvorenom, a to znači da će nas, pre ili kasnije, bocnuti neki komarac ili drugi insekt. Kada se to desi, na mesto uboda treba odmah utrljati sok iz latica dalije. Umesto ceđenja soka, dovoljno je ubrati par latica, presaviti ih i ugnjaviti prstima i time odmah natrljati bolno ili nadraženo mesto. Ovo antibakterijsko i smirujuće dejstvo dalije prvi su otkrili Asteci zbog čega se ona i danas često koristi u industriji kozmetike, a za ublažavanje crvenila, ekcema, svraba i drugih vidova iritiranosti i oštećenja kože.
Takođe, njene latice su vrlo delotvorne ukoliko se koriste za smirivanje otečenih i bolnih stopala, u vidu toplih kupki.
Recept je vrlo jednostavan: sveže ili osušene latice se ubace u kadicu, preliju proključalom vodom i nakon 10 minuta u to se urone umorna stopala. Ova kupka je naročito efikasna ukoliko smo satima bili na nogama ili smo dugo sedeli u istom položaju, npr, pri putovanju...
Vađenje gomolja
Na kraju sezone, a obavezno pre prvih najavljenih mrazeva, biljke treba skratiti, gomolje izvaditi, osušiti, obeležiti (kako bismo dogodine znali boju i visinu jer suvi i smeđi svi gomolji izgledaju slično) i ostaviti na suvo mesto do sledećeg proleća.
Na ovaj način ćemo iz godine u godinu moći da uživamo u sve većem broju nenadmašnih cvetova dalije. I uprkos ovim "sadi – vadi" akcijama na početku i kraju sezone, radost gajenja ovih biljaka je tolika da su retki oni koji se zaustave samo na jednom varijetetu, već listom postaju pravi zaljubljenici i ponosni kolekcionari ne samo lepih, već i vrlo korisnih biljaka.
Tekst i fotografije- autor youtube kanala Alhemija- GardenIn
Instagram profil: @gardenin_magazin
Podeli sa prijateljima
